Методе завршетка бунара

У индустрији нафте и гаса, одабир правог метода завршетка је кључан за оптимизацију продуктивности бушотине, продужење њеног животног века и максимизирање економског поврата. Избор зависи од специфичних карактеристика резервоара, а добро-дизајниран систем мора да уравнотежи факторе као што су минимизирање оштећења формације, максимизирање површине протока, изоловање зона флуида, контрола песка и омогућавање будућих интервенција.

Ево анализе најчешћих техника завршетка које се користе широм света:

Ово је најчешће коришћена метода. Облога или облога се провлачи кроз резервоар и цементира на месту. Перфорације се затим пробијају кроз кућиште, цемент и у формацију да би се успоставили канали за проток. Његова кључна предност је способност да селективно перфорира различите зоне, управља конусом гаса/воде и олакшава зонску изолацију за операције као што су ацидизација, ломљење и убризгавање воде.

Овде се део резервоара оставља без омотача, излажући га директно у бушотину. Ово обезбеђује највећу могућу површину протока ("хидродинамички савршен" бунар) и често се користи у тврдим, консолидованим формацијама као што су карбонатни или природно напукли резервоари. Међутим, његова употреба је ограничена јер не дозвољава зонску изолацију или ефикасну контролу песка и отежава већину интервенција на бушотинама.

Облога са прецизно исеченим прорезима поставља се преко интервала резервоара. Често се окачи за средњу струну кућишта. Овај метод штити бушотину од урушавања у слабим формацијама, док омогућава улазак формацијских течности. Величина прореза је дизајнирана на основу величине зрна формације како би се омогућило фином песку да прође док се формира стабилан „пешчани мост“ како би се спречио већи прилив песка.

Ово је примарни метод за контролу песка у неконсолидованим формацијама. Шљунак (песак величине) се пумпа око жицом-умотаног сита у бушотини да би деловао као филтер високе{2}}пропустљивости. Долази у два главна типа:

• Паковање шљунка отворених рупа:Користи се када геолошки услови дозвољавају отворену рупу. Одељак резервоара је под-развртањем да би се направио већи прстенасти простор за шљунак.
• Паковање шљунка са обложеном рупом:​ Резервоар је обложен, цементиран и перфориран великим рупама{0}}велике густине. Шљунак се затим пумпа између перфорација и сита унутар кућишта.
• Успех зависи од прецизног избора величине шљунка (обично 5-6 пута веће од средње величине зрна формирања), ширине прореза за сито и техника постављања.

• Унапред{0}}упаковани екрани:​ Шљунак је унапред{0}}пакован између два сита на површини пре него што се улети у рупу. Једноставније је, али мање ефективно од-ин ситу шљунка.
• Екрани од металних влакана:Користите компримована метална влакна да направите филтер. Они су еластични, нуде „само-чишћење“ и погодни су за бушотине за убризгавање паре на високим{2} температурама.
• Керамички екрани:Користите синтерована керамичка зрна као филтер медијум, који нуди високу чврстоћу и отпорност на корозију.
• Хемијска консолидација песка:Смола или слично средство се убризгава да консолидује формацијски песак око бушотине. Најбоље је за кратке, појединачне интервале.

Избор хоризонталних бунара зависи од брзине изградње (кратког, средњег или дугог радијуса) и потреба управљања резервоаром. Уобичајене методе укључују:

• Отворена рупа:Једноставан, користи се у стабилним формацијама (нпр. карбонати).
• Слоттед Линер:Најчешћи метод, обезбеђује основну контролу песка и подршку бушотини.
• Облога са прорезима са спољним пакерима за кућиште (ЕЦП):​ Омогућава зонску изолацију унутар латерале за селективну производњу или третман.
• Перфорирана облога:​ Пружа највиши ниво зонске контроле за селективну стимулацију или ињекцију.
• Паковање шљунка:Технички изазов у ​​дугим хоризонталама. Унапред{1}}упакована сита се често користе као алтернатива за контролу песка.

Процес одабира је -специфичан и мора узети у обзир:

• Геологија резервоара:Пешчаник наспрам карбоната, консолидација, присуство капа/ивице гаса или воде на дну.
• Стратегија производње:Потреба за контролом песка, зонском изолацијом, ломљењем, ацидизацијом, убризгавањем воде или паре.
• Тип бунара:Вертикални, усмерени или хоризонтални.

На пример, резервоари од пешчара често захтевају обложене и перфориране завршетак да би се омогућило ломљење и убризгавање воде. Неконсолидовани пешчар који захтева контролне тачке песка према шљунчаним наслагама или премијум ситама. Резервоари карбоната могу користити отворене бушотине осим ако није потребна зонска контрола.

Не постоји једна-величина{1}}која одговара-завршетку за све. Оптимална метода интегрише карактеристике резервоара, циљеве производње и трошкове животног циклуса како би се обезбедила сигурна, ефикасна и дугорочна-опораба угљоводоника. Како бунари постају сложенији, стратешки значај пројекта завршетка само расте. За детаљније информације, не устручавајте се да контактирате Вигор тим за детаљније информације о производу.